Иван Шопов: Нејќам кола убава, сакам старо фиќо

Го дизајнирал италијанскиот дизајнер Данте Џакоза во 50-те години на минатиот век. На територијата на поранешна Југославија се возеле близу еден милион примероци, од кои кај нас и ден-денес некои можат да се видат по паркинзите и по улиците. Сите ние имаме по некоја „фиќовска“ приказна што ни буди носталгични...

Афонсо Круш: Да се биде во кафез значи да се биде

Во Македонија првпат дошол во претходниот милениум, а си заминал во овој. Во суштина, тука бил само неколку дена, кога транзитно ја дочекал Нова година во 1999-2000 година во Охрид. Се заљубил во фиќото и посакал да си купи едно и со него да се извози до Португалија. Но, го...

Петар Андоновски: Без награда како писател, исто како да не постоиш

Петар Андоновски (1987) е млад писател, кој за неколку години успеа да направи домашна и меѓународна писателска кариера и да собере околу себе читателска публика што со нетрпение ја чека секоја негова следна книга. Првата збирка поезија „Ментален простор“ веројатно ја имаат само неговите пријатели, но затоа неговата следната книга,...

Ilija Đurović: Duboko smo usamljeni usred buke svijeta

Kao velika ljubiteljica bit generacija i latinoameričke književnosti, u romanu mladog crnogorskog autora Ilije Đurovića „Sampas“ naišla sam na potpuno oroginalan spoj ova dva senzibiliteta. Tako ovoj jedinstveni roman pun mladosti-ludosti-lucidnosti nametnuo mi se i vraćao u ruke da ga nedeljama ponovo čitam i prepročitujem. Napisan je kao jednu rečenici,...

Хулио Кортасар: Книжевноста е игра во која се вложува животот

Кога Хулио Кортасар почина од рак во февруари 1984 година, на шеесет и деветгодишна возраст, мадридскиот весник „Ел паис“ го нарече еден од најголемите писатели на Латинска Америка и во текот на два броја му посветуваше единаесет полни страници со признанија, сеќавања и збогувања. Иако Кортасар од 1951 живееше во...